Kontakt - 060/34-09-090 office@belidvor.rs

Osoba obolela od Alzheimerovove bolesti i drugih oblika demencije zaboravlja događaje iz bliske prošlosti, smanjena joj je sposobnost koncentracije, usporeno je procesuiranje, ali i odgovaranje na pitanja. Takođe su prisutni problemi sa sluhom i vidom, nemogućnost čitanja ili razumijevanja uopšte. Potrebno im je dati dosta vremena da bi odgovorili na pitanja i sl. Obolela osoba ne može pronaći pravu reč, ne uspeva organizovati reči (slaže nove, nama nerazumljive reči), često ponavlja neko pitanje, traži istu stvar, ponavlja jednu te istu reč ili izraz te ima poteškoće u logičkom razmišljanju. Supružnici i deca obolelih od Alzheimera i drugih oblika demencija moraju se pripremiti za vreme kada ih njihova voljena osoba više neće prepoznati.

AKO VAS OSOBA NE PREPOZNAJE, TO NE ZNAČI DA VAS NEMA U SVOME SJEĆANJU

 

Tri su stadijuma Alzheimerovove bolesti, a posmatranje voljene osobe kod koje se razvija ta bolest može biti jedan od najtežih izazova u životu. Teško je živeti sa činjenicom da nas voljena osoba više ne prepoznaje. Prvo što se može primetiti je da ne zna vaše ime ni u kakvom ste srodstvu. No, to što vas ne prepoznaje ne znači da vas je u potpunosti zaboravila. Bol koju možete osetiti kada vas supružnik ili roditelj ne prepoznaju pri ulasku u njihovu sobu je neopisiva i nemjerljiva. Vrlo često će se deca roditelja koji imaju demenciju pitati: ‘Zašto bismo ih trebali posećivati? Zašto prolaziti kroz bolne trenutke kad čak i ne znaju ko smo?’

Svaka osoba koja duži period radi sa stariojim osobama će vam reći da takva osoba nije “zaboravila” svoje voljene. Iako osoba možda ni na koji način ne pokazuje da im je prisutan član porodice poznat, možda će ga dodir ruke ruku, zvuk glasa ili čak neki osećaj setiti o kome je reč, ali nažalost to ne možemo znati. Oboela osoba se često oslanja na neverbalnu

komunikaciju pa je zapravo dobro naučiti kako komunicirati s bliskom osobom koja boluje od demencije i naravno – ostati pozitivan. U nastavku vam donosimo savete iz Priručnika koji je pripremljen u sklopu programa „Unapređenje socijalne zaštite za osobe obolele od Alzheimerove bolesti i drugih demencija“. Verujemo kako će saveti koji se nalaze u njemu biti korisni i bliskim osobama obolelih.

KAKO PREPOZNATI PORUKE OBOELOG OD ALZHEIMEROVE BOLESTI PO BOJI GLASA?

Zvuči li kao:

• povjerljiv šapat • prigovor • povjerljiv razgovor prijatelja • razgovor majke i ćerke • službena komunikacija • razgovor za stolom • važno je prepoznavati kontekst razgovora, emotivnu poruku i nastojati reagovati na taj kontekst

Usmerite pažnju osobe koje pati od demencije, koristite jednostavna pitanja, isprekidajte aktivnosti u niz manjih koraka! Tako pitanja i zadaci postaju jasni za osobe s demencijom. Ohrabrujte ih da rade ono što mogu, nežno ih podsećajući da učine ono što su zaboravili te pomažući im u onome što više nisu sposobni učiniti samostalno. Koristite vizualne znakove, npr. pokažite im češalj kada želite da se iščešljaju ili tanjir i pribor za jelo kada je vreme obroku, premda neće uspeti imenovati predmete, znaće kako se koriste.

Naglasite važnost onoga što oboleli može učiniti sam za sebe, pripremite osobu na neku aktivnost ili događaj, budite realni, budite strpljivi, ne požurujte ga u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, razvijajte ciklične aktivnosti. Pustite obolele da se bave nekim aktivnostima (premeštanje stvari) ako one ne ometaju druge ljude.

SAVETI ZA KOMUNIKACIJU S OSOBOM KOJA BOLUJE OD ALZHEIMEROVE BOLESTI

 

• Pokažite da slušate i razumete šta Vam oboleli želi reći. • Jeste li sami ikada razgovarali sa nekim ko Vas ne sluša (npr. suprugom) i kako ste se tada osećali? • Napravite kontakt očima, odgovorite na prikladan način i pokažite osobi oboleloj od demencije da je pokušavate razumeti i čuti. • Govorite jasno, mirno, nežno, ali odlučno. • Ohrabrite obolelog da nastavi iznositi svoje mišljenje iako ga ne razumete. Slušajte svojim ušima, očima i srcem! • Budite strpljivi i pričekajte odgovor. • Ako se bolesnik muči s odgovorom, u redu je pomoći mu – predložiti neke reči. • Pratite neverbalne znakove komunikacije i primereno odgovorite. • Uvek težite „čuti“ značenje i osjećaje koji leže u podlozi izrečenog. • Fokusirajte se na osećanje, a ne na činjenice! • Važno je odvojiti osobu od bolesti. • Nepoželjna ponašanja deo su bolesti, a ne bolesnikove osobine (stavite se u situaciju obolelog – da prolazite gubitak memorije, konfuzije i frustracije kako biste se osećali? • Svaka osoba, pa i obolela od demencije, samo pokušava na najbolji mogući način živeti svoj život s resursima koji su mu preostali. Realnost obolelog se razlikuje od naše realnosti – oboleli od demencije žive u svom svetu i istini. • Realna orijentacija, razuveravanje i logika tu ne pomažu. • Realnost obolelog je upravo sada. • Ako oboleli vjeruje da ima 16 godina, mi smo ti koji moramo ući u njegovu stvarnost i pokušati živeti i razumeti ga u njegovoj istini, a ona se menja svaki dan. • Nikako mu ne objašnjavati, uveravati ga kako greši.

PREPORUKE ZA INTERKACIJU SA OSOBAMA OBOLELIM OD DEMENCIJE I ALZHEIMEROVE BOLESTI

 

· Prisetiti se dobrih starih dana;

· Bolesnici se često ne mogu prisetiti što se dogodilo pre 45 minuta, ali se jasno prisećaju nečega što se dogodilo pre 45 godina. Prema tome, trebalo bi izbegavati pitanja povezana s kratkoročnim pamćenjem;

· Bolje je postavljati uopštena pitanja koja se odnose na bolesnikovu prošlost, interese, stare pesme, glumce;

· Potvrdite njihovu životnu priču, njihove vriednosti, prioritete i iskustvo!

· Sačuvajte smisao za humor – smejte se zajedno!

· Koristite šale kada god je moguće, ali ne na račun bolesnika, ljudi sa demencijom zadržavaju socijalne veštine i biće oduševljeni kada se mogu smejati sa Vama.